Odnedavno je u BiH postala moderna još jedna evropska skraćenica - SEPA. Ovaj sistem trenutno obuhvata 41 evropsku državu, odnosno 27 članica EU i 14 zemalja koje nisu članice.

Šta je, zapravo, SEPA i kakve koristi ljudi imaju od eventualnog pristupanja BiH ovom sistemu, za Oslobođenje je pojasnio profesor na Ekonomskom fakultetu u Sarajevu Muharem Karamujić.

Visoke naknade

- Ne možete danas opstati bez računa i bez prebacivanja novca s jednog računa na drugi. U bivšoj državi je platni promet radila Služba društvenog knjigovodstva. Međutim, sad je to funkcija komercijalnih banaka i dobrano im se isplati to što rade, kazao je Karamujić.

Cijela ova priča do sada djeluje kao neka visoka politika. Međutim, od pristupanja BiH SEPA, koristi će imati svaki građanin ove zemlje.

- Mi smo radili neka istraživanja na Ekonomskom fakultetu i pokazalo se da imamo najskuplji platni promet u Evropi. Troškovi platnog prometa u BiH, odnosno naknade koje naplaćuju banke su po šest ili sedam puta veće nego u evropskim zemljama. Ovo sada treba to da anulira. Regulator, a to su agencije za bankarstvo, ne bi smio da dozvoli bankama da zadrže istu visinu naknada, istakao je Karamujić.

Kako bi ilustrovao ponašanje banaka u BiH i koliko su, zapravo, visoke naknade koje one naplaćuju prilikom transakcija, Karamujić je iznio i konkretne podatke.

- Kad pogledate, 40 i više posto je prihod iz nekamatnih izvora koji ostvaruju banke koje posluju u BiH, dok je u Evropi taj prosjek 5 do 10 posto maksimalno, tako da je to nešto što banke ovdje iskorištavaju i još to rade, potcrtao je Karamujić.

Entitetske agencije za bankarstvo i sada imaju mogućnost da ograniče visinu naknada koje naplaćuju banke, ali da to ne čine.

- Uvođenjem SEPA, agencije dobijaju dodatni, vrlo snažni argument da ubijede banke u smanjenje iznosa naknada. Ako je jedna cijena platnog prometa, odnosno visina naknada u Austriji, ta ista cijena treba da bude i u BiH. To je vrlo jednostavna argumentacija, jer će isti sistem biti i u Austriji i u BiH. Ako im neko dozvoli da i dalje imaju visoke naknade, biće situacija kao i do sada, ali za to neće biti krive banke, nego regulatori, dodao je Karamujić.

Nastavka teksta na linku.

(DEPOPORTAL/af)