Zbog prikupljanja i objavljivanja materijala o ratnim zločinima, Nataša Kandić nije bila popularna među pripadnicima i simpatizerima režima tadašnjeg šefa Srbije Slobodana Miloševića, a sličan status ima i kod aktuelnih vlasti u Beogradu, međutim sve to nije je spriječilo u njenoj misiji - dokumentovanju ratnih zločina i borbi za prava potlačenih.

Kandić je u intervjuu za Behar, odgovarajući na pitanje možemo li da govorimo o prihvatanju zločina koje su počinili pripadnici 'našeg' naroda, rekla da 'što se tiče rasvetljavanja ratnih zločina tu smo svi u regionu daleko od toga, zato što smo još uvek na tom jednom, da kažem, ideološkom nivou gde svako hoće da vidi druge kao počinioce ratnih zločina.

- Svoje ratne zločine žele da prikažu kao incidente i da vrlo malo da pažnju drugim žrtvama. Zato mislim da se mora poći od tog poštovanja prema žrtvama, pa je zato ova ideja o REKOM-u i zato je ova ideja o poimeničnom popisu, jer su žrtve ključne u tom pomirenju. Ako se žrtve priznaju, pa pazite, ako se prizna i kaže: Među 62.000 Bošnjaka, koliko je izgubilo život u ratu, 31.000 su civili. To su ljudski gubici države. Međutim, priznanje civilnih žrtava, to je ključ pomirenja. Bez toga nema pomirenja. Kada žrtve države u regionu priznaju, odavanjem pošte svim žrtvama, kada se otvori jedna javna platforma i kada oni mogu da govore o tome šta im se dogodilo, mi smo onda na dobrom putu prema pomirenju koja će biti glavna garancija za sprečavanje novih zločina koji se ovde događaju svakih pedeset godina. Mislim, da smo u tom smislu na dobrom putu koje trasira civilno društvo, ali treba doći do toga, da sve što se događa u okvirima civilnog društva mora biti preneto na politički nivo. Tu je problem i zato što kod nas u politici veoma se koriste žrtve u političke svrhe - rekla je, između ostalog, u intervjuu za Behar Nataša Kandić.

Osnivačica Fonda za humanitarno pravo govorila je i o radikalizaciji današnje Srbije:

- Mi imamo te ultradesničarske političke grupe koje su u poslednje vreme stvarno glasne i smatraju da su na vlast došli njihovi. Naročito misle za Srpsku naprednu stranku (SNS), da je to njihova stranka, i to je jeste tačno, jer su svi nekako zajedno bili na početku, u godinama svih tih ratova i danas imamo odvajanje, pa tako imamo: Srpsku naprednu stranku, koja više nije Srpska radikalna stranka koja je u vlasti i koja govori o putu ka Evropi, ali činjenice su strašne. Činjenice pokazuju u prošlost i šta je u toj prošlosti bilo, i pokazuju koliko su ove desničarske grupe bile zapravo ohrabrene dolaskom na vlast takvih političkih partija koje jesu bili nosioci i ratne politike i učešća u ratu. Ne samo u oružanim formacijama, nego i u brojnim zločinima su učestovali oni koji su delovali kroz Srpsku radikalnu stranku i razne formacije: Beli orlovi, Dušan Silni i razne, razne druge grupe koje su se danas utopile u političke partije. Te razne desničarske grupe, koje se služe raznim političkim porukama, zapravo otkrivaju da bi na jedan znak ponovo obukle uniformu, uzele oružje kao što su ‘91 i ‘92 godine i ‘98 i ‘99 godine.

Na pitanje o kolektivnoj odgovornosti Srbije, Kandić kaže da 'društvena kolektivna politička odgovornost postoji u svakom društvu':

- Ona se prevazilazi samoreflekcijom, samokritikom, prihvatanjem vlastite odgovornosti. Međutim, ovde ali i u regionu postoji: “Mi nismo ti koji smo odgovorni.“ Ipak, stvar je u tome, a to su Nemci najbolje pokazali, kada su nove generacije ‘68 godine u nemačkom parlamentu rekle: “Mi prihvatamo odgovornost za nedela naših predhodnika, i to je u istoriji tako.“ Do pomeranja dolazi onda kada nove vlasti prihvate odgovornost. Više ima izgleda za neko prevladavanje te prošlosti, ako to urade one vlasti koje su učestovale u kreiranju, koje imaju odgovornost za tu ratnu politiku. Ovde u Srbiji preovladava: “Zaboravimo, ostavimo prošlost, okrenimo se budućnosti.“ Nema ni jednog primera u istoriji da je budućnost bila dobra bez pažljivog čitanja i prihvatanja te prošlosti - kaže Nataša Kandić.

Kompletan intervju Nataše Kandić možete pročitati časopisu Behar br. 110.

(DEPO PORTAL, BLIN MAGAZIN/md)