Ratko Femić/ Pametan uči na tuđim greškama, budala na svojim

Pogled iz Beograda: Srbi i Bošnjaci - jedni drugima bol stvaraju


02.05.15, 16:07h

 

Izvor: balkans.aljazeera.net

 

Kažu da pametan uči na tuđim greškama, a budala na svojim, ali niko do sada nije definisao one koji ne primaju nauk - ni na jedan, ni na drugi način. Čini mi se da mi na Balkanu - ili još uže – na bivšim jugoslovenskim prostorima baš spadamo u tu kategoriju. Jednostavno, iz bilo čijih grešaka nismo sposobni da izvučemo naravoučenije, a bar smo ih sami imali onoliko. Kao da iskustvo za nas ne postoji.

 

Neke tragedije, ali i ono što se dogodi posle njih, bolno nas podsete na taj nedostatak.

 

Nedavno je jedan bezumni čin mladog i mračnim idejama zavedenog čoveka Nerdina Ibrića, koji je u napadu na policijsku stanicu u Zvorniku ubio Dragana Đurića, ranio još dvojicu policajaca i na kraju i sam stradao, ustalasao ceo region.

 

Napad na policijsku stanicu u Zvorniku, prema Vučićevim rečima, jeste užasna vest, kako za RS, tako i Srbiju. Znači li to da je to dobra vest za Federaciju, da celoj BiH nije potrebna pomoć ili da čak sama država generiše taj problem?

 

Poruke ohrabrenja i podrške BiH dolazile su sa svih strana. Iz Srbije je obećana pomoć samo Republici Srpskoj. Kada je to rekao premijer Aleksandar Vučić moglo je da se shvati kao slučajna omaška, jer se napad i dogodio u tom bh. entitetu, te zašto onda sitničariti; moguće da je čovek podrazumevao pomoć celoj državi koju je ovaj napad pogodio, jer samo nekoliko dana pre toga govorio je o neophodnom “pravom dijalogu” sa muslimanima i Bošnjacima.

 

Ovaj tragični događaj od najvišeg bezbednosnog značaja za region bio je povod za takav dijalog i konkretne poteze, ali izjava premijera nije doprinela početku te saradnje o kojoj je govorio. Napad na policijsku stanicu u Zvorniku, prema njegovim rečima, jeste užasna vest, kako za RS, tako i Srbiju. Znači li to da je to dobra vest za Federaciju, da celoj BiH nije potrebna pomoć ili da čak sama država generiše taj problem?

 

Iz nastupa državnog vrha Srbije nameću se ovakva pitanja, a čim se takva sumnja izazove, posredno se nude i odgovori. Teroristički napadi nisu pogađali jedino RS. Setimo se samo napada na policiju u Bugojnu i napada na ambasadu SAD jednu godinu kasnije.

 

Problem za čitavu BiH

 

Zar nije ovo problem za celu BiH, zar nemaju svi građani razloga da strahuju za svoj mir pred širenjem opojne ideologije, obmotane tankom opnom verskog učenja, koja truje umove izgubljenih mladih ljudi?

 

U Beogradu se digne velika prašina kada neko – kao što je to nedavno uradila predsednica Hrvatske Kolinda Grabar Kitarović – u pominjanju Vojvodine izostavi Srbiju, ali se o tome ne vodi računa kada su u pitanju susedne države.

 

Iluzije o tome da je u pitanju nespretno sročena misao razvejao je predsednik Srbije Tomislav Nikolić koji kaže da Republika Srpska u "sadašnjoj konstituciji Bosne i Hercegovine" nije dovoljno spremna da se sama odbrani od narastajuće opasnosti fundamentalizma i terorizma, zbog čega je Srbija dužna da joj pomogne.

 

Problemi u funkcionisanju sistema bezbednosti, koji očigledno postoje, trebalo bi da se rešavaju, zbog prekogranične prirode ovih pretnji, pre svega, u dijalogu sa Sarajevom.

 

Jeste, predsednik je dodao da bi se to radilo bez rušenja ičijeg intergriteta, ali bi s obzirom na svoju funkciju trebalo da bude obazriviji prema izjavama koje predstavljaju zadiranje u unutrašnje uređenje susedne države. Posebno osetljivo pitanje može da bude nuđenje bezbednosne saradnje samo jednom njenom delu.

 

Problemi u funkcionisanju sistema bezbednosti, koji očigledno postoje, trebalo bi da se rešavaju, zbog prekogranične prirode ovih pretnji, pre svega, u dijalogu sa Sarajevom. Činjenica je da u BiH, uz 16 policijskih agencija na državnom, entitetskom i kantonalnom nivou i postojeće podele – političke i nacionalne – lako može da dođe do šuma u komunikaciji među njima.

 

Taj problem bi trebalo rešavati, ali zna se gde. Sigurno ne u Beogradu, koji s pravom treba da se interesuje i zalaže za što bolje funkcionisanje tog sistema u susednoj državi, što sigurniju BiH, jer u krajnjoj liniji to je u interesu mira u celom regionu.

 

Uostalom, kada zvaničnici iz Srbije nude pomoć, ponašaju se kao predstavnici neke mnogo uređene zemlje, razvijene i bez velikih sopstvenih problema, a mi smo, zapravo, sve suprotno. I nama je pomoć potrebna jer smo pokazali da nismo kadri da se izborimo sa mnogim izazovima. A premijer i predsednik daju sve od sebe da nam pomognu, al’ nešto ne vidim da se bolje živi, osim u statistikama državnih činovnika.

 

Svi u istom sosu

 

Frazu da borba protiv terorizma ne može biti izolovana, papagajski ponavljaju svi – od eksperata sa završenim kursevima do političara najvišeg ranga – ali bi to trebalo da se vidi i u praksi. Svi smo ovde u istom sosu. I u Srbiji postoji nekoliko mesta koji služe kao kampovi za indoktrinaciju koje posećuju uglavnom mladi ljudi koji često idu dalje, preko granice s Turskom, postaju idoli onima koji ostaju ovde na koje nastavljaju da šire uticaj preko društvenih mreža.

 

Mračne ideologije nastavljaju da dolaze i to neće izaći na dobro. Protiv toga se može boriti samo onim čega ovde hronično nedostaje i za šta su se elite pokazale nesposobnim - radnim mestima, standardom, daškom izvesnosti i porodične sigurnosti.

 

EU je nedavno obećala 10 miliona evra pomoći za zemlje Zapadnog Balkana da se izbore s islamskom radikalizacijom i prilivom terorista, a evropske diplomate su navele da u regionu postoje skrovišta terorista Al-Kaide i Islamske države i u tom smislu izdvojili BiH, Albaniju, Kosovo i Makedoniju. Odatle je, kažu, u redove Islamske države u Siriji i Iraku regrutovano više stotina ekstremista.

 

Mračne ideologije nastavljaju da dolaze i to neće izaći na dobro. Protiv toga se može boriti samo onim čega ovde hronično nedostaje i za šta su se elite pokazale nesposobnim - radnim mestima, standardom, daškom izvesnosti i porodične sigurnosti. Jer ako je dokon um đavolje igralište, onda je besposlen čovek jako dobar materijal za manipulaciju i pogodna podloga za upijanje mračnih učenja u kojima je religija samo pakovanje, trojanski konj za širenje barutnih ideja.

 

Za rešavanje tog problema još jedna otežavajuća okolnost ovde su – budimo iskreni – još neizgrađeni međunacionalni odnosi poverenja, naročito između Srba i Bošnjaka.

 

Sarajevska štampa je, posle napada, pisala da su Nerdinovog oca Sejfu 1. juna 1992. zajedno sa oko 750 Bošnjaka odveli pripadnici VRS i zvorničke policije i sve ih pobili. Banjalučki mediji preneli su da je Dragan stradao od “istih tih”od kojih je u ratu stradao njegov otac Nikola koga su 20. juna 1992. ubili pripadnici Armije BiH, dok je zajedno sa ostalim meštanima branio svoje selo Željova, u kojem je pre rata živelo 336 Srba, a danas ih tamo nema.

 

Dvadeset godina od kraja rata u BiH mnogo toga podseća na patnje koje smo spremni jedni drugima da nanesemo. To je ono gradivo kojem nas ne mogu učiti najbolji daskali, a koje sami, iz iskustva, nismo sposobni da izvučemo.

 

Teroristički akt u Zvorniku tragedija je za obe porodice – Đurić i Ibrić, a bojim se da, ako nema mudrosti i opreznosti, može da preraste i u tragediju za region.

 

I tu je premijer Srbije potpuno u pravu kada kaže da je za nas od najvećeg značaja odnos sa Bošnjacima, ali to svojim kasnijim nastupom nije potvrdio.

 

Nadajmo se da će dela, kojih zasad nema, govoriti bolje od reči.

 

Stavovi izrečeni u ovom tekstu odražavaju autorovo lično mišljenje, ali ne nužno i stavove DEPO Portala.

Molimo čitaoce da se u svojim komentarima suzdrže od vrijeđanja, psovanja i vulgarnog izražavanja. DEPO Portal zadržava pravo da takve i slične komentare ukloni bez najave i objašnjenja.

 

 


Depo.ba pratite putem društvenih mreža Twitter i Facebook